Kazu, ukus je karakter, a karakter sudbina.
A ako je karakter kičma ljudske prirode, sta je nadogradjuje bolje nego muzika?
Ovog jutra rame uz rame M. i ja plešemo uz neki drugi ritam, a da nije Janis, Jose Padilla, Gotan, Nick Kave, Moloko, Sila, Kate Bush…plešemo uz dečiju muziku. Favorit nam je Vrlo Demokratska pesma.
Elem, sta se dešava kad poželiš da odeš? JednoNišta. Fucking Ništa.
Kad je moja draga D. rešila da ode od svoga dragog V. - e nije otišla. Nekako se spotakla o svoja stopala, zapetljala ista tako sapletena i začučala, kao čučavac. Serući do dana današnjeg. Čekajući trenutak da se stvari srede. Da kad se srede, ode, tako kaže. Kad se najmanje bude nadao. U inat, kaže... Taktika, kukavičluk, opravdanje…ili mudrost li je to? Ili gubljenja vremena? Ili nemanje načina?
Jer čekajući onaj pravi dodir, razgovor, poverenje i toplinu, čini joj se da je postala duhovno anoreksična. I da joj se smučilo podrazumevanje. I da ovako konzumirajući život, vegeterijanski, bez da je to tražila, umreće gladna i debela. Tako ti je kad si na životnoj dijeti, kad je na meniju svaki dan vodeni dan, te dan klot pasulja, pa dan boranije, a onda kupusa…dani klot života. Bez mršavljenja. Valjda zbog čekanja da se stvari srede, nako same od sebe, čekajući neki godoovski raspelet, zabode se žena i njena energija, nekad tako jasna i blistava, usahnu žena i postade Stajaća voda. I ostade debela. I gladna.
Čekam i ja rasplet neke moje situacije. Da vidimo šta će ovo još malo neodmotano klupko pokazati. Ako postanem suva reka, opomenite me. Ako prestanem da protičem, neka vas se tiče! Na vreme. Da ne odem u vegeterijance. Jer ja sam kobasicoholičar.
Dok smo M. i ja đipale uz Vrlo Demokratsku Pesmu, sa winampa se ukazala još jedna pesma:
Ista pesma svakog dana
Za večeru laka hrana
Grašak, kupus i boranija
Stopostotna tiranija.
Molim mamu, plačem, vrištim
Kao expres lonac vrištim
Ćuti mama, ćuti tata
Mene Zeljotitis hvata.
Hajde mama pesmu skrati
U mesaru neku svrati
Kostiju ću punu torbu
Radije nego ovu čorbu.
Opet ću zbog tih baksuza
Sa očima punih suza
U krevet i to pre mraka
Gladne guze i stomaka.
… Jebeš praznu tibu draga D.
A ako je karakter kičma ljudske prirode, sta je nadogradjuje bolje nego muzika?
Ovog jutra rame uz rame M. i ja plešemo uz neki drugi ritam, a da nije Janis, Jose Padilla, Gotan, Nick Kave, Moloko, Sila, Kate Bush…plešemo uz dečiju muziku. Favorit nam je Vrlo Demokratska pesma.
Elem, sta se dešava kad poželiš da odeš? JednoNišta. Fucking Ništa.
Kad je moja draga D. rešila da ode od svoga dragog V. - e nije otišla. Nekako se spotakla o svoja stopala, zapetljala ista tako sapletena i začučala, kao čučavac. Serući do dana današnjeg. Čekajući trenutak da se stvari srede. Da kad se srede, ode, tako kaže. Kad se najmanje bude nadao. U inat, kaže... Taktika, kukavičluk, opravdanje…ili mudrost li je to? Ili gubljenja vremena? Ili nemanje načina?
Jer čekajući onaj pravi dodir, razgovor, poverenje i toplinu, čini joj se da je postala duhovno anoreksična. I da joj se smučilo podrazumevanje. I da ovako konzumirajući život, vegeterijanski, bez da je to tražila, umreće gladna i debela. Tako ti je kad si na životnoj dijeti, kad je na meniju svaki dan vodeni dan, te dan klot pasulja, pa dan boranije, a onda kupusa…dani klot života. Bez mršavljenja. Valjda zbog čekanja da se stvari srede, nako same od sebe, čekajući neki godoovski raspelet, zabode se žena i njena energija, nekad tako jasna i blistava, usahnu žena i postade Stajaća voda. I ostade debela. I gladna.
Čekam i ja rasplet neke moje situacije. Da vidimo šta će ovo još malo neodmotano klupko pokazati. Ako postanem suva reka, opomenite me. Ako prestanem da protičem, neka vas se tiče! Na vreme. Da ne odem u vegeterijance. Jer ja sam kobasicoholičar.
Dok smo M. i ja đipale uz Vrlo Demokratsku Pesmu, sa winampa se ukazala još jedna pesma:
Ista pesma svakog dana
Za večeru laka hrana
Grašak, kupus i boranija
Stopostotna tiranija.
Molim mamu, plačem, vrištim
Kao expres lonac vrištim
Ćuti mama, ćuti tata
Mene Zeljotitis hvata.
Hajde mama pesmu skrati
U mesaru neku svrati
Kostiju ću punu torbu
Radije nego ovu čorbu.
Opet ću zbog tih baksuza
Sa očima punih suza
U krevet i to pre mraka
Gladne guze i stomaka.
… Jebeš praznu tibu draga D.
