Krila

Postoje oni koji me dizu. Koji me svojim sarenim pogledom vinu u nebo ko mehur. Oni koji me nateraju da skinem crninu za sobom. Koji mi vracaju veru u dobro. S njima volim da pijem, da se napijem, da gibam, tiltujem, klatim se i stipam za guzicu.
Postoje oni koje ja dizem.

Postoje oni koji me vuku na dole. Koji me olako nateraju da orem stopalima po betonu. Koji mi potkesuju krila. Oni koji mi sede za ledjima s makazama u ruci.
Postoje oni koje ja vucem na dole.

Neki ljudi ne mogu jedni s drugima. Cak i kad NAUCE da mogu, toliko se umore da im se vise NECE. Nako, prirodni neprijatelji. Upinjanje, vezbanje tolerancije i razmevanje pada u vodu, cak i kad pravite najlepse dvorce od peska, jer ceka ih prvi morski talas.

Valjda je stvar uvek u pocetku, a ne u kraju price. Iako se najcesce krece od kraja. A pocetak je odgovor. E sad, ipak se za neke krajeve, tj. pocetke i vredi boriti, jer UTROBA tako kaze. A za neke ipak ne?!

Ok, ne kazem ja, mozda su neki u tome uspeli. I neka su, svaka im cast. Svako po svom senzibilitetu kroji kapu za svoju glavu. Neko iskroji tesniju, neko da mu je vetar oduva. A kapa ipak glavu cuva?!
S kapom ili bez nje, svako upinjanje da napravimo jedni od drugih Prave, a da smo pri tom pogresni jedni drugima dovodi do paljenje vatre. Te se sve dimi. I smrdi. Jer turi covek u vatru i posteljinu, i lonce i tiganje, i krevet, i wc solju i plastiku...

U ovoj pomrcini, ja svoja krila ne vidim. Ali, ne vidim ih ni po danu. Vec neko vreme. Ali, niko mi za to nije kriv. U ovoj pomrcini gde ne prepoznajemo korake jedni drugima i kad se vise ne cuvamo, negde u dubini dusa znamo da smo jedni drugima iz straha potkresali krila.

Macka pored mene spava i ja gledam njene nokte. Uvuceni su sklupcani i mirni, dok moji ne miruju. Jer spremni su u i za mazenje i za grebanje.
Pitam se da li sam dosla do skretanja puta ili sam na pravom? Dok se to pitam, da li da uzivam u neznanju, zbunjenosti i da jednostavno eto zivim?

Vruce je ovih dana, i ja sam kao u nekom bioskopu na otvorenom. I lepo mi je. Mnogo. Svi gledaju ovaj moj film, a karta je gratis. I neka gledaju, dok ne gledaju sebe.

... Ayo ... Down On My Knees ...